O rasi

🐕 Poreklo labrador retrivera
Koreni Labradora vode do pasa poznatih kao St. John's Water Dogs, koji su živeli na Njufaundlendu tokom 18. i 19. veka. To su bili srednje veliki, snažni vodeni psi, uglavnom crne dlake, izuzetno dobri plivači i poznati po spremnosti za rad.
Ribari su ih koristili za:
izvlačenje ribarskih mreža,
donošenje ribe koja bi ispala iz mreže,
donošenje konopaca i predmeta iz vode,
rad u veoma hladnoj vodi,
pomoć pri transportu i svakodnevnom radu na brodovima.

Njihova najveća vrednost bila je kombinacija izdržljivosti, inteligencije, odličnog nosa, meke njuške i snažne želje da donesu predmet čoveku.
Tokom 19. veka ovi psi su dospeli u Englesku, gde su ih sportski lovci počeli koristiti kao retrivere za donošenje odstrijeljene divljači.
Engleski odgajivači su ih ukrštali i selekcijom oblikovali psa koji je bio posebno pogodan za lov na vodene ptice. Upravo je u Engleskoj nastao tip psa koji danas prepoznajemo kao Labrador Retriever.
Važnu ulogu u istoriji rase imali su pojedini aristokratski uzgajivači i njihove odgajivačnice, naročito Malmesbury, Buccleuch i Lorne linije.
Zanimljivo je da su prvi labradori praktično bili isključivo crni. Žuti i čokoladni psi pojavljuju se kasnije u istoriji rase, a u početku su se takva štenad često smatrala nepoželjnim.
Krajem 19. i početkom 20. veka britanski odgajivači počinju sistematski da vode rodovnike i razvijaju standard rase.
Godine 1903. The Kennel Club u Velikoj Britaniji zvanično priznaje Labrador Retriever kao rasu.
Od tada Labrador doživljava ogroman razvoj, ali njegova osnovna funkcija ostaje ista: gundog – pas koji radi sa lovcem i donosi odstreljenu divljač.

Kasnije se rasa razvila u dva glavna tipa koji se često opisuju kao working/field i show/conformation Labrador. Međutim, prema izvornom konceptu rase, dobar Labrador treba da bude funkcionalan pas, a ne samo lep izložbeni primerak.
Njegova posebnost nije samo u građi. Labrador je selekcijom dobio čitav niz osobina koje ga čine izuzetnim radnim psom:
• prirodan aport – snažna želja da donese predmet
• „soft mouth“ – sposobnost da nosi divljač bez oštećivanja
• odličan njuh
• izuzetna plivačka sposobnost
• otpornost na hladnu vodu
• inteligencija i sposobnost učenja
• saradnja sa čovekom
• stabilan temperament
• izdržljivost
Karakterističan „otter tail“- vidrin rep nije samo estetska karakteristika – snažan, debeo rep služi kao svojevrsno kormilo u vodi.

Tokom 20. veka Labrador se iz lovačkog psa razvija u jednu od najuniverzalnijih rasa na svetu.
Počinje da se koristi kao:
lovački retriver,
pas vodič slepih,
pas za pomoć osobama sa invaliditetom,
pas za detekciju,
policijski i carinski pas,
pas za traganje i spasavanje,
terapijski pas,
sportski i radni pas,
porodični pas.

Istovremeno njegova popularnost na izložbama dramatično raste.

Danas postoje ogromne razlike između pojedinih linija. Neki Labradore odgajaju prvenstveno za field trial i rad, drugi za conformation/show, a najbolji odgajivači pokušavaju da sačuvaju ono što je istorijski najvažnije – ravnotežu između tipa, zdravlja, temperamenta i radne sposobnosti.
I upravo tu je istorija Labradora posebno važna.
Labrador nije prvobitno napravljen da bude „lep pas“. Njegov izgled je nastao kao posledica funkcije. Debeo rep, vodootporna dvostruka dlaka, kompaktno telo, snažne kosti, jaka prsa, kratka jaka slabina i karakteristična glava imaju smisla tek kada se posmatraju kroz njegovu prvobitnu namenu.

To je društven, strpljiv i lako uvežbljiv pas — zato ga sreću i kao vodiča slepih, terapijskog i spasilačkog psa. Ali nije pas koji se zadovolji dvorištem: traži kretanje, zaposlenje i društvo. Labrador koji se dosađuje postaje glasan i destruktivan, a lako se i ugoji, pa mera u hrani nije sitnica nego pitanje zdravlja zglobova.